Те године су примали само на смер шумарство чак 250 студената. Наравно, мој циљ је био да упаднем на буџет, иначе сам могао да се поздравим са студијама. То сам и успео, и са те стране сам био презадовољан. Што би рекао мој старији брат, после пријемног ми је следио најдужи али и последњи распуст и до октобра се уживало.

Све што је лепо кратко траје па се и тај распуст завршио и дошло је време да се седне у неудобне клупе и посвети студирању. То су била лепа времена, дружење са толико нових људи, нови изазови, упознавање са Београдом... С нестрпљењем сам чекао јануар 2001. јер је са собом доносио полагање првог испита. Од 38 укупно плус дипломски рад. И невероватних преко 30 колоквијума, који не доносе никакво олакшање по питању испита већ њихово полагање вам омогућава право да изађете на испит. И ништа више. Дакле, већина их је испит за себе Mršti se 

Наставиће се...